25. март

Са Википедије

25. март (25.03) је 84. дан у години по грегоријанском календару (85. у преступној години). До краја године има још 281 дана.

[уреди] Догађаји

• 1196. - Велики жупан Рашке Стефан Немања предао власт другорођеном сину Стефану, који је 1217. крунисан као први српски краљ, Првовенчани. Најстарији син Вукан као велики кнез задржао Зету, Требиње, Топлицу и Хвосно, а најмлађи син Растко се замонашио под именом Сава, касније свети Сава.
• 1807. - у Великој Британији и Ирској забрањена трговина робљем.
• 1821. - Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признавањем независности Грчке.
• 1844. - Проглашен Први српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије.
• 1923. - Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем.
• 1924. - у Грчкој са престола збачен краљ Ђорђе II, Грчка проглашена републиком.
• 1937. - Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусобној мирољубивој политици, "Ускршњи пакт".
• 1941. - Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић.
• 1957. - Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембруг, Француска и Холандија потписале Римски уговор по којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска Унија.
• 1975. - У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз.
• 1991. - Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с предсдником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе.
• 1993. - Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а лидер босанских Срба Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе.
• 1994. - Неонацисти бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој.
• 1999. - Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије.
• 2002. - У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Пакистану живот изгубило око 1.800 људи, преко 2.000 повређено.
• 2003. - Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

[уреди] Рођења

• 1297. - Андроник III Палеолог, византијски цар (†1341.)
• 1611. - Евлија Челебија, турски путописац († 1682.)
• 1979. - Стојан Симић, уставобранитељ
• 1867. - Артуро Тосканини, италијански диригент.
• 1875. - Бранислав Петронијевић, један од најистакнутијих српских и југословенских филозофа.
• 1881. - Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста. († 1945.)
• 1942 - Арета Франклин, америчка певачица.
• 1947 - Елтон Џон, енглески музичар.
• 1965 - Сара-Џесика Паркер, америчка глумица.

[уреди] Смрти

• 1751 - Фредерик Први, шведски краљ (* 1676.)
• 1918 - Клод Ашил Дебиси, француски композитор (* 1862.)
• 1975 - краљ Фејсал, краљ Саудијске Арабије.
• 1991 - Милутин Мића Татић, српски позоришни, филмски и ТВ глумац.
• 1995 - Крешимир Ћосић, хрватски кошаркаш, (* 1948.)
• 2006 - Данило Лазовић, српски глумац (* 1951.)

[уреди] Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Теофана Исповедника
  • Преподобног Симеона Новог Богослова
  • Светог Григорија Двојеслова - папу римског
• Грчки дан независности

[уреди] Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

[уреди] Референце